Ambulante u beogradskim naseljima

Mi malo stariji se sećamo da je skoro svako naselje imalo svoje ambulante, a neka i po nekoliko zavisno od broja stanovnika. Kao i u svemu ’90-te godine prošlog veka mnogo su toga izmenile, pa je došlo i do zatvarnja ambulanti. Veći broj ambulanti su zatvarane zbog velikih troškova i sve manjeg broja lekara, a kojih i danas nema jer uglavnom se odlučuju za privatnu praksu ili odlazak u inostranstvo što je češći slučaj.

Ambulante treba otvoriti u nekim beogradskim naseljima ali vraćanje starog sistema donosi dodatne troškove pored lekara, sestara, tu je i oprema, održavanje i unapređivanje ZIS-a ( zdravstveno informacionog sistema), struja, voda, prostorije…

Otvaranje nekoliko ambulanti u nekim beogradskim opštinama je dobro rešenje ali proširenje ambulanti nije dobro rešenje ukoliko gledamo globalno na nivou Srbije. Zašto? Kao neko ko tokom godine obiđe Srbiju više nego predsednik ili ministri, neka naselja ili bolje rečeno sela, u Srbiji nemaju ambulantu, a da ne spominjem ostale objekte. Znači da bi lekare trebalo rasporediti na nivou Srbije, a ne na nivou Beograda.

Bolja organizacija u Domovima zdravlja i sadašnjim i budućim ambulantama u Beogradu je rešenje bolje zdravstvene zaštite. Rastezanje zdravstveno sistema gubi se na kvalitetu zdravstvene zaštite, povećanju troškova, traganje za kadrovima sa kojima smo u deficitu…

Uvek kažem „Ko kudi mora i rešenje da nudi“, a to je na nivou prestonice bolja organizacija zdravstvene zaštite, osnaživanje ( povećanje) dijagnostike ili ti lekara opšte prakse ( neko ko želi da vodi Beograd treba da zna koliko lekara radi u jednoj smeni na nekoj opštini), preventivni vikendi za starije sugrađane po zgradama ili određenim blokovima zgrada… Ima toga još mnogo jer je zdravstvena zaštita veoma kompleksan sistem.

Ako si kandidat ponašaj se kao gradonačelnik. Ako si gradonačelnik budi komšija.

Autor: Aleksandar od Beograda

Dodaci

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.