Boemski Beograd

Skadarlija je stara četvrt Beograda često nazivana i Boemskim delom Beograda.

Prva naselja u Skadarliji ili ti u Skadarskoj ulici javljaju se od 1825. do 1830.godine, gde je bilo blatnjavo zemljište kroz koji je prolazila reka ili ti Bibijin potok ( nazvan po romskom božanstvu Bibiji). Kroz centar današnje Skadarlije nalazio se zid na kome je bio vodovod koji je bio povezan sa Terzijama.

Na ovom prostoru bili su naseljeni Romi koji su od privremenih objekata napravili pravo naselje do 1835.godine – Šićan mala gde je bilo 14 kuća.

U to vreme, a i malo kasnije današnja Skadarlija i nije bila boemska kakvu je danas znamo. Okružena tada beogradskom varoši u nju su dolazili neki da bi se proveselili u improvizovanim kafanama. U Skadarliju nisu dolazili samo Srbi i Romi, već je bilo mesto okupljanja i Turaka. Dobro je bilo poznato da kada se osmanlije napiju da je dolazilo i do tuča sa Romima i Srbima.

Foto: A.M

Tokom vremena, naselje se počelo gubiti kao posledica ratova da bi od 1863.godine Skadarlija počela poprimati svoje prve oblike i to prvo kaldrmisanjem ulice. Od 1876/78.godine počelo je sa sređivanjem Skadarske ulice gde su rušene i zidane nove kuće, a ulica se počela sređivati.

Nakon izgradnje Narodnog pozorišta glumci, dramaturzi, režiseri u potrazi za mestom gde će stanovati birali su kuće u Skadarskoj jer su bile najbliže pozorištu.

Do početka 20.veka postala je stecište glumaca, pesnika, političara, kniževnika, raznih boema…

Početkom 19.veka u Skadarskoj je bilo 14 kafana, a tokom vremena su nestale ( „Bum kеlеr”, „Vuk Кaradžić”, „Bandist”, „Mala pivara”, Zlatni bokal“…).

U Skadarskoj ulici su živeli: Đura Jakšić, Jоvan Jоvanоvić Zmaj, Bоra Stankоvić, Branislav Nušić, Dragоmir Brzak, Čiča Iliji Stanоjеvić, Milka Grgurova, Žanka Stokić, Milоrad Gavrilоvić , Dоbrica Milutinоvić…

Kuća u kojoj je svoje dane provodio Miloš Gavrilović
Tabla na kući gde su živeli poznati glumci

Tokom Prvog svetskog rata Austrijanci su joj promenili ime u Ružina ulica.

Skadarlija se uređivala 1966.godine prema projetu arhitekte Uglješe Bogunovića. Nakon uređenja ulica je proglašena pešačkom zonom.

Spоmеnik Đuri Jakšiću jе pоstavljеn jе 1990. gоdinе isprеd Кućе Đurе Jakšića. Brоnzani spоmеnik dеlо jе vajara Jоvana Sоldatоvića.

Skadarlijska česma je delo vajarke Milice Ribnikar, podignuta je 1966. godine na raskršću Zetske i Skadarske. Podizanjem zastave Skadarlije otvara se letnja sezona koja je praćena uz pozorišna izvođenja.

Skadarlija je zaštićena kulturno-istorijska cela ali svedocimo smo da, pored divlje gradnje koja je u punom jeku u prestonici, neki su izgleda dobili „znak“ da i u ovom delu prestonice mogu da rade šta hoće.

Kada kudiš onda i rešenje moraš da nudiš.

Onaj ko srušu bilo koji zaštićen deo treba i svaku ciglu da vrati na mesto. Kako nam traju suđenja i po deceniju i više mnogi se izvuku na zastarelost zato bi trebalo ovakvi postupci najdalje da traju do 6 meseci kako bi izvođač u roku od 90 dana vratio objekat kakav je i bio, plus kazna u milionima evra.

Kada si umeo da rušiš za jedan dan, što je za mene akt protiv istorije naroda, onda ćeš i da vratiš svaku ciglu nazad.

Autor: Aleksandar od Beograda

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.