Nagrada je proizvod

U nekadašnjoj Jugoslaviji deca su imale nekoliko stvari za radost i to park, bioskope, dečiji program i crtani u 19:15 časova. Bioskopi su bili jako posećeni, a onda su se pojavile video kasete, pa je do nekih filmova, čak i bez prevoda, bila umetnost doći. Nekako ta naša generacija, koja se nije odala kriminalu, postala je amaterski „stručna“ za filmove i za još mnoge stvari. Ograničenost proizvodi zainteresovanost za sve.

Bez obzira kako su godine prolazile moja zainteresovanost za film se nije smanjila, a svakako tu je pomoglo i to što mi je Atelje 212 bio prvi komšija gde sam viđao, neke i upoznao, glumce naše scene. Ma, da mislim da je glavni „krivac“ režiser Goran Marković ali to je već neka druga priča.

Holivud je posebna atmosfera filma koju je lako shvatiti i gledati ali ne i živeti u njemu. Svet filma i dodela nagrada se odavno promenio i ne znam zašto ali ja mislim da posle dodele Oskara 1992.godine, kada je film „Kad jaganjci utihnu“ dobio pet nagrada, sve počelo da se menja. Počeli su da se prave tematski filmovi za Oskara koji su nosili pravu mašineriju marketinga, lobiranja i ostalih nekih radnji, koje ponekada isplivaju na površinu ali se brzo zaborave, čak i pre nego što je film počeo sa snimanjem. Tako je i danas. Ko ne veruje, može da počne da prati, pa će i sam uvideti kako to ide. Kvalitet nije u oku posmatrača već u širini bankovnog računa.

Već druga nedelja zaredom ređaju se članci, u našim medijima, zbog loše kritike našeg predstavnika za nagradu Oskar u nekim američkim listovima. Opravdano, jer ni u jednom od tih članaka nema kritike na film već politički pamflet koji se ponavlja, a u jednoj „kritici“ nisu čak ni birane reči pa je čak počeo sa pitanjem zašto toliko mnogo ima filmova o Holokaustu i to u jednom veoma „renomiranom“ listu. Ono što mi je skrenulo pažnju je druga kritika, a to je da i onaj ko je pisao tekst ili ti , da to nazovemo, kritiku nije upoznat sa činjenicom o jedinom logoru za decu na svetu Jastrebarskom. Ima tu još mnogo toga naravno ali američki način razmišljanja svi već znamo kako funkcioniše, a što sam već i rekao kada je reč o kvalitetu.

Film neće biti samo film sa ovih prostora ukoliko na kraju ili u sredini filma nema neki amerikanac koji je najpametniji i sve spase. Film neće biti film ukoliko se ne kritikuje društvo u kome živimo ili u kome smo živeli. Čak nije bitan ni žanr filma. Naš predstavnik za Oskara je bio dobar pokazatelj kako funkcioniše kritika jednog filma, na koji način, ko je piše i zašto je piše.

Ukoliko želimo zaista da neki naš film dobije Oskara, meni su vrednije naše nagrade dok ne postanu političke, moraćemo da ranije počnemo sa nekim reklamnim trikovima i da izaberemo film ali na totalno drugačiji način kako se do sada biralo.

Autor: Aleksandar M.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.