Stare romanse

Živim od stare romanse jer još se nadam ja,

da će ti neko šapnuti da još uvek tražim sna.

U tuđim očima usamljen ulicam hodam,

dok u mojim očima tebe i dalje pored mene gledam.

Ponekad krenem i da te za ruku uhvatim,

ali tada , bez tvog dodira, sebe povredim.

Tada potrčim ko da negde žurim,

a u stvari, od sebe, od tebe, bežim.

U ćošku istine još uvek tražim šansu,

da ću dobiti nazad staru romansu.

U ćošku istine zube stegnem

i hoću da pobegnem.

Autor: Aleksandar od Beograda

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.